Kondenz 2016

KONDENZ festival savremenog plesa i performansa


Od 21. do 27. oktobra 2016. godine u Kulturnom centru “Magacin u Kraljevića Marka”, BITEF teatru, Kulturnom centru “Rex” i klubu “Petak”

Za bilo koju vrstu, podvrstu ili stranputicu plesa, koji misli.
Za bilo koju koreografiju fizičkih ili mentalnih tela, koja propituje.
Za teoriju koja oseća.
Za istraživanja, eksperiment, rizik.
Za publiku koja je deo dela.
Za političnu umetnost.
Za umetnost koja nije samo produkt.
Za kolektivne prakse i principe organizacije.
Za umetnika/cu građanina/ku.
Za transparentne procedure.
Za kontinuitet rada.
Za ujedinjenu i vidljivu plesnu scenu.
Za nove generacije.
Za sledeći KONDENZ.

Festival su ove godine osmislili Ana Dubljević, Dalija Aćin Thelander, Dragana Bulut, Dušan Murić, Igor Koruga, Jovana Rakić, Ksenija Đurović, Marijana Cvetković, Marko Milić i Mirjana Dragosavljević.

KONDENZ festival ove godine nastanjuje Beograd po deveti put. Otelotvoriće se u radovima domaćih koreografa i autora koji opet moraju da dokazuju da postoje i da svojim radom čine ovaj grad boljim mestom za život.

Program festivala:

21. oktobar u 19h u Kulturnom centru “Rex” – VRSTE

Predstava je nastala kao rezultat projekta koji se bavi uključivanjem mladih umetnica iz oblasti savremenog plesa u profesionalni rad.

Njen fokus je njihov odnos prema savremenom plesu i plesnim institucijama, njihovo sagledavanje (trenutnog) stanja na plesnoj sceni, poimanje budućnosti, izbora i odluka sa kojima su morale da se susretnu kao i njihov pogled na ono što im je u polju umetnosti ponuđeno da se time bave ili konzumiraju.
Vrste su koautorski produkt, u kome koreografkinja uz podršku dramaturga zadaje okvir i principe, a izvođači određuju parametre kao što je tekst, ritam, pauze, stepen prisutnosti i izostanka. Izvođači (autentično) odgovaraju na razne zadatke, saopštavaju svoja iskustva, ali ih stavljaju u širi društveni kontekst. Predstava delom pokušava da ponudi odgovor na spoj generacijski raznorodnog tima, gde se (in)direktno unose razne reference i gde nije uvek jasno ko govori i kome se obraća, gde su zadaci višesmerni i odgovori se mešaju. Time se potencira i ukida specifičnost, a izbegava narativna struktura. Istražuju se nove vrste, koje su konstrukt, pa samim tim i neuhvatljive.

Koncept i koreografija: Jovana Rakić
Dramaturgija: Marko Pejović
Izvođenje, tekst: Jana Milenković, Mina Kontić, Nataša Šmelc, Tamara Pjević
Svetlo i ton: Marko Milinković, Bojan Palikuća
Muzika: BCH
Produkcija: Stanica Servis za savremeni ples
Podrška: Kulturni Centar Rex, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i festival Van Okvira

22. oktobar u 19h u Magacinu u Kraljevića Marka – PREZENTACIJA UMETNIČKE REZIDENCIJE (Levi Gonzales & Mariana Valencia)

U okviru projekta GPS koji podržava saradnju između SAD i Istočne Evrope u oblasti savremenog plesa i performansa, Kondenz će ugostiti dvoje njujorških umetnika, Livaja Gonzalesa i Marianu Valenciu (Levi Gonzales i Mariana Valencia).

Livaj će sa beogradskom publikom podeliti svoja aktuelna umetnička istraživanja u formatu predavanja-performansa, ali i svoju dugu istoriju sa organizacijom Movement Research iz Njujorka i uticaj koji je ona imala na njega i na plesnu zajednicu. Livaj se raduje prilikama za zajednički rad u studiju i razmeni kreativnih praksi i dijaloga!

Mariana istražuje svoj performativni rad iz dnevničkih skica ličnih narativa koji obuhvataju etnografiju, memoare, observacije ukrštenih kulturnih identifikatora. Posmatra istoriju urbanih prostora i suprotstavlja ih svojim iskustvima u predgrađu, na selu ili u imaginarnom. Od tih opservacija koje su činjenične, humoristične i ozbiljne, opisuje okvir iz kojeg identifikuje sebe.

Nisam sigurna ko će pisati moju istoriju; zato počinjem sada da bi oni imali dobre beleške. Izvodim ove vinjete u obliku albuma – kao deskriptivne slike i albuma pesama – da pružim publici uvid u to ko sam i zašto. Taj rad stvara ekspresivni luk koji povezuje tekst, ples i pesmu”, objašnjava Mariana.

22. oktobra u 21.30 u Magacinu u Kraljevića Marka – PREZENTACIJA PROJEKTA PUZZLE #2

Puzzle #2 je platforma za sistematičnu razmenu znanja i iskustava između generacije afirmisanih koreografa i novih, mladih umetnika kako bi se, posle izvesnog zastoja, uveli novi akteri u polje savremenog plesa. Kroz rad sa domaćim koreografima, polaznici programa stiču uvid u nova znanja i veštine – od plesnih i koreografskih praksi do produkcionih modela rada.

Prezentacija radionice – predstavljanje rada učesnika projekta PUZZLE #2 koji su tokom nedelju dana rada sa koreografkinjom Jovanom Rakić i dramaturgom Markom Pejovićem istraživali i uobličavali lična iskustva i motive koristeći ih kao osnov za performativno izražavanje.

23. oktobar u 19h u Magacinu u Kraljevića Marka – RAZMIŠLJANJA JEDNOG OBIČNOG SRPSKOG NEOLIBERALNOG VOLA

Po motivima Radoja Domanovića i mitovima kapitalizma. Dva – tri vola, jedna kola, ograda od vrljika i rep koji ne može da prođe. Šta sve možeš da prisvojiš, a da te niko ne obesi naglavačke i bičuje, šta sve možeš da uništiš, a da te svi tapšu po ramenu. Preživanje i preživljavanje uz riku gasova koji boje dugu ispod ozonske rupe. Sve to i još malo ničega u knedli od šljive.

Autor: Dušan Murić
Muzika: Srđan Ilić i Dušan Murić
Igraju: Dušan Murić, Uroš Jovanović i Nikola Vranić
Organizacija: Ksenija Đurović i Mirjana Dragosavljević
Produkcija: Marijana Cvetković za Stanicu i Kondenz

23. oktobar u 21.30 u Magacinu u Kraljevića Marka – LEPO VREME ZA OPERATIVNE SISTEME

Kako se međunarodni freelance rad uvećava, a kultura postaje globalna zahvaljujući uticaju interneta, sve češće imamo iskustvo osećanja nepripadanja, kako u geografskom smislu tako i u kontekstu identiteskih politika. Ova fragmentacija donosi sa sobom osećaj smanjivanja mogućnosti političkog delovanja jer izgleda da je teže postići političku relevantnost u konstantnoj promeni konteksta.

“Ovaj osećaj izmeštanja utiče i na moju umetničku praksu tako što pokušavam da radim u okviru različitih aparatusa, stalno menjajući medije i okvire reprezentacije. U ovom istraživanju tragam za oblastima u kojima se aktuelni diskursi, umetnost, popularna i underground kultura ukrštaju, a sve u pokušaju da se suprotstavim dominantnom ahistoricizmu kroz praćenje analogija i tradicija u njima. U ovom radu želim da se bavim i da problematizujem internet kulturu njenim sopstvenim sredstvima, pozajmljujući digitalne strategije i izume i remiksujući ih sa tradicionalnim i staromodnim okvirima reprezentacije” – objašnjava Nestor.

Ovi okviri idu od upotrebe tradicionalnih pozorišnih žanrova do ponovnog prisvajanja digitalnih procesa kroz njihovo otelotvorenje. Možda na tim ukrštanjima možemo naći tlo za ponovno osvajanje mogućnosti delovanja.

Ideja, dizajn scenografije, kostim, video, zvuk i izvođenje: Néstor García
Tekstovi: Tony Oursler, Mike Kelley, Ryan Trecartin and Néstor García
Trajanje: ±50min
Ko-produkcija: Stanica Servis za savremeni ples, Bâtard Festival (Brisel) i wpZimmer (Antverpen)
Hvala: Akademie Schloss Solitude (Štutgart), Kunstencentrum BUDA (Kortrik) i Kaaitheater (Brisel)

24. oktobar u 19h u BITEF Teatru – SAMO MOJE

Rad se bavi istraživanjem tzv. ,,negativnih osećanja” pojedinca kao nezanemarljivim odlikama današnjeg svakodnevnog života u kapitalističkom društvu. Inspiracija za istraživanje, pored ličnih iskustava autora, potiče iz rada američke teoretičarke Ann Cvetkovich, koja tretira ova emotivna stanja pre kao društvene i kulturološke označitelje nego kao medicinska stanja pojedinca. Rad podržava javno prihvatanje ovakvih osećanja na kolektivnom nivou kao potencijalno polazište za stvaranje novih oblika zajedništva, solidarnosti i društveno – političnog delovanja.

Ana Dubljević i Igor Koruga
Scenski prostor: Siniša Ilić
Izrada scenskog prostora: Karkatag kolektiv
Dizajn: Katarina Popović
PR: Sanja Ljumović
Muzika: Darja Janošević
Produkcija: Ksenija Đurović
Ko-produkcija: Stanica Servis za savremeni ples uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program Kreativna Evropa, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Bitef teatra

25. oktobar u 19h u BITEF teatru – Povratak Zombija, ep. 3

,Povratak Zombija” je treća epizoda u serijalu umetničkog istraživanja koje se bavi zombi figurom kao metaforom naše savremene subjektivnosti. Kroz ovaj projekat, procesom stalnih promena simboličkog okvira, zombi figura je instrumentalizovana ne bi li ukazala na fragilan odnos između realnosti i fikcije i time na mehanizme kojima se konstruiše naša realnost.
Nema razloga za strah.
Preživljavanje je ključna reč koju treba zapamtiti.
Znanje je deo borbe za preživljavanje; ostalo mora poteći od vas samih. Od vas zavisi da li ćete skončati u pasivnom prihvatanju ili ustati i viknuti: ,,Ja neću biti žrtva! Ja ću preživeti.” Izbor je vaš. Stoga – pokrijte prozore, zabarikadirajte vrata, spremite zalihe vode i hrane, radio, bateriju, alat, prvu pomoć, odeću, posteljinu, mapu, važne dokumente, keš i ostale potrepštine koje vam mogu trebati prvih par dana dok ne pronađete skrovište. Pošto ste napravili svoj komplet za prvu pomoć, organizujte se u grupe i napravite plan za slučaj napada. Prepoznajte vrste opasnosti koje su moguće u vašem području. Napravite popis lokalnih kontakata kao što su policija, vatrogasci i lokalni interventni tim. Pažljivo isplanirajte put evakuacije. Planirajte kuda ćete otići – i to u više pravaca. Tako ste uvek u prednosti i, u tom slučaju, oni nemaju nikakve šanse!

Autorka: Dragana Bulut
Umetničke saradnice: Sara Tošić, Ljiljana Tasić, Ana Monteiro
Dramaturškinja: Ana Vujanović
Grafika: Pernille Smith-Sivertsen
Producentkinja: Ksenija Đurović
Produkcija: Stanica Servis za savremeni ples, [DNA] Departures and Arrivals, Stipendija berlinskog senata, Bitef teatar, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i workspacebrussels
[DNA] Departures and Arrivals je projekat kofinansiran od strane Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa

25. oktobar u 21.30 u klubu “Petak” – KOREOEROTIKON

Ples uobičajen u savremenoj popularnoj kulturi naglašava erotičnost tela, kao neophodnog činioca (samo)zadovoljstva i osećaja (lične) vrednosti. U ritualima plodnosti, ples je bio deo ceremonijalnih i duhovnih praksi, koje su seksualni čin i reproduktivne procese predstavljali simbolički. I u ritualima plodnosti i u pop kulturi, takve reprezentacije su prihvaćene i ohrabruju se, dok u uobičajnim okolnostima uglavnom ostaju u sferi privatnog.
Koreoerotikon se bavi pitanjem: Na koji način plesna predstava može da se bavi sadašnjom potrebom za erotičnošću i kako može biti upotrebljena za dobrobit društva, a ne samo za njegovo trenutno zadovoljenje?

Ana Dubljević, Darja Janošević, Marko Milić
Muzika: Darja Janošević
Umetnička saradnja : Aleksandra Jones
Vizuelni materijal: Bojan Đorđević
Produkcija: Ksenija Đurović
Hvala: Predragu Mladenoviću, Džonsonu, Isidori Stanišić, KC REX, Ivani Ašković, Bidadari –
Indonežanskom plesnom studiju, Andreji Široki i Marijani Cvetković
Produkcija: Stanica Servis za savremeni ples
Podrška: Nomad Dance Academy, Life Long Burning, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Program Kultura 2007 – 2013

26. oktobar u 19h u Magacinu u Kraljevića Marka – KEJV

Da li postoji snažna seksualna fantazija bez traume?!

Autor: Marko Milić
Izvođenje: Svetozar Adamović
Asistent: Igor Koruga
Tekst: Marko Milić i Milica Urić
Prevod i čitanje: Predrag Mladenović

27. oktobar od 11 – 15h u Magacinu u Kraljevića Marka – RADIONICA PADANJE KROZ PROSTOR

Radionicu vodi Charles Slender-White i sastoji se od tri glavne komponente: usvajanje bazične konceptualne strukture prostora, Kocke, koja je proizašla iz tehnike 9-tačaka koju su razvili Anouk van Dijk, Amanda Miller i William Forsythe; zatim improvizacija unutar Kocke za namensko i čitko kretanje kroz prostor i kao poslednji segment – Countertechnique master klas fokusiran na korišćenje momentuma pada kroz prostor, kao motora za pokret. Ove komponente zajedno nude učesnicima mogućnost da se zabave, oznoje, prošire svoje raspone pokreta, smanje strah od preuzimanja rizika i da jasno stvore odnos svojih pokreta sa prostorom oko njih. Padanje kroz prostor je za sve pokretače i činiće ga presmešna količina pop muzike iz ‘90-ih.

Broj polaznika je ograničen. Prijavite se na stanica.info@gmail.com do 22. oktobra.

27. oktobar u 19h u BITEF Teatru – BEAUTY ACCIDENT

U ovom radu QUARTO nastavlja svoje istraživanje unutar umetničke prakse u vezi sa konceptom koreografija x filozofija. Šta se dešava sa telom kada ima posla sa objektom? Ili kad je objekat nametnut telu? Kako pokret potiče od objekta? Kako vratiti predmetu njegovu subjektivnost, jednom izgubljenu, da bi postao objekat i koristio svojoj svrsi? Kako se objekat može redefinisati? Koje vrste sila ova tela evociraju? Kako se može izazvati percepcija ili kako se na nju može uticati kroz manipulaciju objektom? Šta je objekat? Da li bi predmet mogao biti način posmatranja tela? Način posmatranja zainteresovanog tela? Uvek postoji interesni odnos između subjekta i objekta. Na primer, konopac je jedno kada se koristi da poveže ili zadrži nešto zajedno, a drugi kada služi za pretnju jer tada postaje oružje. Ne postoji konopac sam po sebi, već samo način njegove upotrebe.

Ovaj projekat je poslednji deo druge trilogije brazilsko-švedskog dueta QUARTO. Istraživanje je započeto januara 2012. godine u Brazilu i nastavljeno je tokom umetničkih rezidencija u studiju Swedish Arts Grants Committee u okviru Međunarodnog plesnog programa, u SITEu u Stokholmu, INKONSTu u Malmeu i MDTu u Stokholmu.

Umetnički direktor: Leandro Zappala
Koreografija, koncept & izvođenje: Anna af Sillén de Mesquita & Leandro Zappala
Dizajn zvuka: Philippe Boix-Vives
Video: Palle Lindqvist
Pesnik: Naima Chahboun
Filozof: Fredrika Spindler
Grafički dizajn i produkcija: QUARTO
Sponzor: Pille Repmakarn
Ko-produkcija: SITE (production center for performing arts)
Podrška: The Swedish Arts Council, Stockholm’s Culture Committee and The International Dance Programme – The Swedish Arts Grants Committeé’s International
Programme for Dance Artists

Izvođenje na Kondenzu podržala je Ambasada Švedske u Beogradu.

CRITICAL PRACTICE (MADE IN YU)

Critical Practice (Made in Yu) je platforma za podršku mladim autorima koji pišu o plesu i performansu i svim njima srodnim temama. Platforma postoji od 2013. godine i nastala je u saradnji Stanice Servisa za savremeni ples, Lokomotive iz Skoplja, Nomad Dance Academy mreže i Ane Vujanović, kao mentorke programa. Ove godine učesnici programa su: Alexandra Balona (Portugalija), Nassia Fourtouni (Grčka), Aleksandar Georgiev (Makedonija), Nina Gojić (Hrvatska), Ana Letunić (Hrvatska), Ellen Söderhult (Švedska), Mateusz Szymanówka (Poljska) and Aniko Szucs (Mađarska/SAD).

Critical Practice (Made in Yu) je deo projekta Life Long Burning, a može se pratiti na blogu http://criticalpractice-madeinyu.info/.

Ove godine program podržava i promoviše Tisch School of the Arts / New York University.

POSTKONDENZ – 29. oktobra u 20h u BITEF Teatru – EDEN

EDEN suprotstavlja dva sveta koja su simultano prisutna u susretu između izvođača i publike. Ovde i sada pozorišnog susreta sudaraju se sa svetom slika koje lebde u prostorima unutar, izvan i između tela. Radeći sa ovim slikama kroz figuru klovna, EDEN se odbija o suprotnosti i paradokse scene kroz igru i sa smislom za humor. EDEN nije blaženo stanje odmora. EDEN je mesto izlečenja oštricom brijača.

Koncept, autorstvo i izvođenje: Mala Kline
Scena, svetlo & dizajn kostima: Petra Veber;
Muzika: Alen & Nenad Sinkauz (East Rodeo)
Muzički aranžmani & izvođenje: Luka Ropret
Dizajn zvuka: Sašo Kalan
Asistenti: Lucija Barišić & Adriana Josipović
Savetnici: Andrea Božić, Guy Cools
Asistent dizajnera kostima: Amanda Kapić
Tehnički direktor: Zoran Grabarac
Poducent: Žiga Predan
Produkcija: Pekinpah & E.P.I. center
Ko-producenti : DasArts Amsterdam, Kino Šiška, Student Center Zagreb – Culture of Change – Theater &TD, Tanzquarter Wien, EN-KNAP / Španski borci
Podrška: modul-dance, Ministarstvo kulture RS, Ministarstvo nauke, kulture i sporta RS, Grad Ljubljana; uz podršku Programa Kultura i Evropske unije u okviru projekta modul-dance www.modul-dance.eu.

——————————–

KONDENZ Festival savremenog plesa i performansa 2016 podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Beograd – Sekretarijat za  kulturu, mreže Life Long Burning i Nomad Dance Academy, Trust for Mutual Understanding i program Movement Research, Ambasada Švedske i Program “Kreativna Evropa” Evropske unije.

Festival se održava u okviru programa “Na sopstveni pogon” asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

Partneri Festivala: Magacin u Kraljevića Marka, Kulturni centar Rex, BITEF Teatar, klub “Petak”, Rekonstrukcija ženski fond i Smart kolektiv.