Kondenz 2019

12. KONDENZ Festival savremenog plesa i performansa

Ovogodišnji Kondenz Festival savremenog plesa i performansa nastaje kao radni proces u različitim segmentima plesnog rada u Beogradu i potrebe da se o nekim temama, praksama, problemima i bolnim tačkama više govori. Izbor programa koji je pred vama rezultat je naših zajedničkih putovanja, susreta, razgovora, sukoba i preokupacija tokom kojih smo nailazili na neke moguće interpretacije i razmišljanja o tim lokalnim temama. Ti «mi» nismo samo mi, kustoskinje ovog izdanja, već i svi naši saradnici iz Stanice, Magacina i drugih mesta proizvodnje plesa i performansa koji se angažuju u svakodnevnom radu i dijalogu o tome gde je i šta je ovdašnja plesna i performans scena.

Kao i uvek do sada, i ovo izdanje Kondenza insistira na političnosti svih segmenata programa. Političnost je aspekt umetničkog dela koji je karakteristika svakog izvođenja kao društvenog događaja koji se praktikuje u javnosti. Pojam političnosti shvatamo na način na koji ga Ana Vujanović razvija kroz svoj esej „Notes on Politicality of Contemporary Dance” iz 2010.god. u kojem razlikuje tri glavna modaliteta političnosti. Jedan od modaliteta koji Vujanović registruje je političnost koja se odnosi na politički sadržaj, obično povezan sa takozvanim „angažovanim performansom“: „Ima sposobnost da govori o društvenim temama, uglavnom kritičnim pitanjima kao što su: nejednakost, netolerancija, militarizam, mizoginija, diktatura, fašizam, rasizam itd.” Drugi modalitet je političnost samog medija performansa: njegova materijalnost i diskurzivna dispozitivnost. Ovaj okvir nas podseća da predstave ne moraju nužno da prikazuju neki određeni politički sadržaj da bi bile politične – pitanje kako je važnije od toga šta (se kaže). Ovaj modalitet je posebno važan za ples „jer otkriva da bi se same telesne slike, položaji, oblici, pokreti i odnosi na pozornici mogli suprotstaviti i subvertirati dominantnu ideologiju“. Političnost načina rada je treći modalitet, koji istražuje pitanja vlasništva i licenciranja, tehnologija autorstva, principe deljenja, položaja performansa u ekonomiji razmene i na tržištu, proizvodnje i distribucije znanja, organizacije umetničkih kolektiva, mehanizama odlučivanja, saradnje, umrežavanja itd. Nas su zanimala umetnička dela koja se bave političnošću u nekim ili svim ovim modalitetima odjednom, sa željom da publika Kondenz festivala dobije uvid u spektar različitih umetničkih pristupa plesu i performansu kao jednom od “poligona ili bojnih polja političke prakse” danas.

Fokusom na (plesna) tela koja su oblikovana različitim kontekstima i koja otvaraju (samo)kritični pogled na uobičajene obrasce plesne prakse i percepcije izvođačkog tela, te se bave preispitivanjem normativnosti u plesu i izvan njega, ovogodišnji Kondenz tematizuje uslove i potrebe, želje i mogućnosti u okviru istih. Gde je granica između tela koje izvodi i tela koje obavlja svakodnevne egzistencijalne radnje? U kojoj meri i na koji način je telo oblikovano kontekstom i materijalnim uslovima, i još važnije – u kojoj meri i na koji način telo oblikuje kontekst? Ovom interakcijom performansa i svakodnevnice opipavaju se zacrtane granice i otvara se pogled na njihovu fragilnost, fluidnost, kompleksnost, uslovljenost.

Ida Daniel u predstavi “Neću dugo ostati ovde” izlaže mnogostruke egzistencije i komplesnosti tela koje je posmatrano i koje posmatra. Normativima plesnog tela i razbijanjem nametnute linearnosti pokreta bavi se i Zrinka Užbinec u “Eksplodiranoj sluzi”. Rita Góbi u nas u predstavi „Volitant“ uvodi u svet metamorfoze uz zvuke razvijene iz Morzeove azbuke. Kako kontekst koji je definisan kapitalističkim načinom proizvodnje i potrošnje oblikuje plesno telo i koje strategije i modeli ponašanja mu se u tim uslovima nameću, te kako im se odupiremo artikuliše Snježana Premuš u „Poiesisu sopstva“. U site specific radu Theodore Teichman, Frosine Dimovske i Dunje Crnjanski „Delo u hodu“ grad predstavlja scenografiju koja onima koji se kroz njega kreću nameće svoj ritam i uslove.

Ovogodišnji Kondenz se normativima i njihovom dekonstrukcijom bavi i u delu programa koji dovodi u pitanje heteronormativnost, kao što je predstava Aleksandra Georgieva i Daria Barreto Damasa „Mesečina“. Kolektiv Efemerne konfesije u “Songovima o dekadenciji, krizi očinstva i alkoholu” sa puno humora, adresira kompleksna društveno-politička pitanja, dekonstruišući rodne, klasne i društvene uloge. Normative kroz analizu kulturnih obrazaca koji su je formirali dovodi u pitanje i Mariana Valencia u predstavi “Jugoslavija”. Kratki plesni film “Pogled” u režiji Marka Pejovića ukazuje na značaj inkluzivnog rada u umetnosti i promoviše stvaralaštvo osoba sa invaliditetom.

Zbog potpunijeg sagledavanja navedenih tema, neophodna je analiza strukturalnih i materijalnih uslova savremene umetničke produkcije i radnih prava umetnika, a posebno umetnica u situaciji višedecenijske repatrijarhalizacije društva. Ovo je konceptualna nit festivala koja se provlači kroz sve aktivnosti, ali je najeksplicitnija u prezentaciji istraživanja, publikacije i mobilnog murala riječkih kulturnih radnica „Kako žive umjetnice“ i predstavljanju ovogodišnje postavke Srbije na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora „Radovi na sceni“. Uslovima u kojima se kreira savremeni ples bavi se i plesna radionica Dejana Srhoja indikativnog naziva „Izvan radnog vremena“.

Različitim oblicima dokumentovanja i muzealizacije savremenog plesa i performansa posvećen je poseban segment festivala koji se sastoji iz predavanja dve kustoskinje iz Njujorka (Lydia Bell i Ana Janevski) i video intervjua praćenog razgovorom sa publikom povodom 35 godina postojanja i delovanja Teatra Mimart. Ovaj segment nužno obuhvata i pitanje kolektivnosti, a o njemu govorimo na primerima iz Njujorka, Rijeke i Beograda. Lokalni primer posebno će analizirati Milica Ivić u razgovoru „O potencijalima zajedničkog i njegovim aktualizacijama“. Još jedan jubilej – 25 godina delovanja koreografa i plesača Dušana Murića – biće obeležen igranjem no-budget imaginarijuma bliske budućnosti „Doći će partizani opet“, koji u svojoj slojevitosti istovremeno alarmira i poziva na akciju odozdo.

Upravo je to i glavni motiv koncepta čitavog programa festivala, koji se kreće od sagledavanja i dovođenja u pitanje širokog spektra normativnosti i normalizacija do smeštanja u širi kontekst definisan radnim i materijalnim uslovima. Iza toga se nalazi želja za ukazivanjem na univerzalne probleme koji nas objedinjuju i koji prevazilaze pitanje rada u kulturi i tiču se radnih uslova uopšte, a koji nam se nameću kao bezalternativni. Da li je preplavljenost nepreglednim zadacima, fleksibilnošću, egzistencijalnom nesigurnošću i podrazumevanom sagorelošću neupitna neminovnost? Ili ipak nije?

Mirjana Dragosavljević, Ana Dubljević, Marijana Cvetković

23. oktobar::: KC Grad, 20 časova

EFEMERNE KONFESIJE – Songovi o dekadenciji, krizi očinstva i alkoholu

Efemerne Konfesije su post-kabaretski muzički igrokaz koji se opire kanonima, kategorijama, šablonima i paternima nizom performansa fokusiranih na turbulentne emotivne relacije protagonista različitih iskustava i profesija – tu su dreg kraljice Markiza de Sada i Dekadenca, dreg kraljevi Zed Zeldić Zed, Darlin Brando i Fritz Klein, kao i lažna kraljica Johanna Helmut Kohl. 
Kolektiv Efemernih Konfesija insistira na hibridnoj scensko-muzičkoj formi koja ne samo da referiše na čitav spektar istorijskih primera performansa u čijem fokusu je čin preoblačenja, integriše sve oblike dreg izraza na jednom mestu, već i kritički artikuliše dnevno-političku stvarnost.

24. oktobar::: BITEF Teatar, 20 časova

RITA GOBI, Volitant

Performans koreografkinje Rite Góbi iz Budimpešte predstavlja stanje između “već-ne-tu” i “još-ne-tu”, uvodeći nas u svet metamorfoze. Kompozitor Dávid Szegő komponovao je muziku zasnovanu na akustičnim i elektronskim zvucima Morzeove azbuke i noiza, koja je postala landmark za plesnu izvedbu kreiranu minimalnim sredstvima koja dosežu do scenske punoće.

25. oktobar::: Ostavinska galerija, 18 časova

Razgovor sa Milicom Ivić – O potencijalima zajedničkog i njegovim aktualizacijama

Polazeći od doktorske disertacije Milice Ivić “Principi zajedništva i saradnje u savremenim teorijama umetničke proizvodnje” pokrećemo razgovor na temu zajedničkog: o pretpostavkama za mišljenje zajedničkog koje nisu “samo” političke, već i ontološke, epistemološke i logičke; o različitim aktulizacijama zajedničkog na sceni savremenog plesa u Srbiji; o eksploataciji i komodifikaciji zajedničkog u postsocijalističkim okolnostima, kako se protiv njih boriti i kako nam mogu pomoći Partizani. 

25.oktobar::: MAGACIN, 20 časova

DUŠAN MURIĆ, Doći će partizani opet

26. oktobar::: MAGACIN, 17 časova

THEODORE TEICHMAN, FROSINA DIMOVSKA i DUNJA CRNJANSKI – Delo u hodu

Mislim da nekako treba da se stopim s prostorom
I fizičkim i mentalnim
Fizičkim – da nađem udobno mesto na kauču, krevetu, podu, podlozi za vežbanje
Then everything is out of scale
and time and space seem to be out of my orbit,
walking is how I can reassert my control on my environment.

U Delu u hodu istražujemo metode site-specific rada kroz participativni, nelinearni epistolarni narativ. Delo je inspirisano radom “Oduzimanje vremena” (saradnja Frosine Dimovske i Dunje Crnjanski) koji je obuhvatao čitanje tekstova/priča, korišćenje pokreta i audio snimaka, a izvođenje se prilagođavalo specifičnostima prostora. U radu na Delu u hodu polazimo od sličnih ideja I formalnih sredstava, pitajući se kako da ih postavimo u širi okvir (na ulice grada), fokusirajući se na dijalog između šetača i urbane topografije.

27. oktobar::: MAGACIN, 16 časova i 28. oktobar::::MAGACIN, 20 časova

SNJEŽANA PREMUŠ, Poiesis sopstva

Imerzivna predstava za 30 ljudi.
Možemo se sporiti oko toga da je naša savremena svakodnevica predmet suspenzije tela, puna imunizujućih strategija, antivirusnih i zaštitnih programa: naš prostezis kapitalizma koji luta po svetu kroz naše biografije mora biti suspendovan, transformisan – u telo. Naša percepcija treba da se reaktivira. Naravno, Poiesis sopstva nema nameru da spasi svet, niti želi da izbegne njegove prave probleme.

27. oktobar::: Ostavinska galerija, 17:30 časova

Razgovor sa Lidijom Bel (Njujork), Razglednica iz Njujorka

Lidija Bel (Lydia Bell) je programska direktorka i kustoskinja u organizacijii Danspace Project. Ona će govoriti o skorašnjim i budućim plesnim inicijativama u Njujorku: o kolektivnim istraživačkim praksama, strategijama dokumentovanja plesa i istorijskoj imaginaciji. Pokazaće video inserte iz programa Dancing Platform Praying Grounds: Blackness, Churches, and Downtown Dance kustosa Redžija Vilsona (Reggie Wilson) i collective terrain/s, koje su zajedno organizovale Lidija, Džazmin Hern (Jasmine Hearn) i Tatyana Tenenbaum. Ovaj razgovor je uvod u večernju predstavu njujorške koreografkinje Mariane Valensije.

27. oktobar::: BITEF Teatar, 20 časova

MARIANA VALENCIA, Jugoslavija

U ovoj predstavi Mariana Valencia istražuje teme transmisije, prevoda, relacija, blizine i mešanja iz različitih uglova posmatranih anegdotskih, istorijskih, čudnih i opservacijskih tekstova. Ona povlači linije između panslovenskog jezika i svog odrastanja pored očuha Poljaka; analizira svoj mešoviti identitet kroz prenošenje kulturnih obrazaca svog bližnjeg sa kojim nije u krvnom srodstvu. Marianin odnos prema očuhu rezonira linijama srodstva koje ona pronalazi među folklornim predstavama vampira i telima koja umiru od side.

29. oktobar::: Ostavinska galerija, 18 časova

Radovi na sceni –Nacionalna postavka Srbije na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora 2019.

Razgovor sa autorskim i kustoskim timom – Maja Mirković, Siniša Ilić, Bojan Đorđev – i predstavljanje publikacije i istraživanja, uz javno slušanje audio performansa Radovi na sceni.

Radovi na sceni je istraživanje i izložba koji su predstavljeni na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora 2019, zasnovani na proučavnju kulturnih politika Jugoslavije i Srbije i načinima na koje su “dizajnirale” umetničku scenu i definisale uslove rada. Pozvani umetnici i umetnice su odabrali pojam prekarnosti kao glavni fokus kolektivnog rada i proizveli arhitektonski objekat i performans zasnovan na pesmama koje prate različite odnose prema radu u XX i XXI veku. Segment Pogled na scenu, predstavlja izbor radova koji reflektuje različite izraze scenskih umetnosti i dizajna, nastalih u protekle četiri godine a odabranih na osnovu konkursa.

29. oktobar::: MAGACIN, 20 časova

Razgovor: Nina Gojić i Tajana Josimović, Kako žive umjetnice

U sklopu projekta «Kako žive umjetnice u Rijeci i okolici?», tokom 2017. i 2018. godine koreografkinja Selma Banich i dramaturškinja Nina Gojić sprovele su istoimeno istraživanje u kojem je učestvovalo preko stotinu umetnica i radnica u kulturi iz Rijeke i okoline. Iz tog istraživanja nastali su publikacija, svojevrstan organizacijsko-umetnički memento, i mural posvećen ženama Rijeke. 
“Istraživanjem Kako žive umjetnice? nastojale smo započeti razgovor o tome kako žive umjetnice u Rijeci i okolici, mogu li od svojega rada živjeti i kako. Istraživanje nije stremilo biti znanstvene prirode, nego metoda kojom pokušavamo uočiti zajedničke tendencije, probleme i pojave u domeni ženskog rada u kulturi. Publikaciju smo koncipirale kao organizacijsko-umjetnički memento… Muralom posvećenim ženama Rijeke i okolice nastojale smo prodrijeti u javnu sferu – s papira na ulicu, pozivajući time na kritičko promišljanje uloge i emancipacijskog potencijala ženskog kulturnog rada u širem društvenom kontekstu, kao i poziciju ženskog reproduktivnog rada i klasnih proturječja u kontekstu aktualnog pokušaja društvene retradicionalizacije i neokonzervativnih reformi.”

30. oktobar::: CZKD, 18 časova

Staničin omaž Neli Antonović i MIMARTu povodom 35 godina rada 

Projekcija video intervjua koji je napravio Marko Milić sa Nelom Antonović i razgovor sa publikom.

30. oktobar::: CZKD, 20 časova

ALEKSANDAR GEORGIEV i DARIO BARRETO DAMAS, Moonlight

Kroz svoje umetničko partnerstvo Aleksandar Georgiev i Darío Barreto Damas se bave kreativnim radom unutar porodičnih konstelacija, otvaranjući nove poetičke prostore, naglašavajući i preispitiujući alternativne linije mišljenja. Rade u Stokholmu, Skoplju, Sofiji i na Tenerifima.
Moonlight je koreografski projekat o poetičkim strukturama, režirano istraživanje rasutih značenje, savitljiva realnost. Ovaj pristup ponovo otkriva normirane identitete, razotrkiva i očuđava normativnost. Moonlight funkcioniše kao brza mašina promene i prekida. Moonlight se igra nasleđem Volta Diznija, izmeštajući njegove poznate dispozicije i značenja. 

31. oktobar::: MAGACIN, 19 časova

Projekcija kratkog plesnog filma Pogled Marka Pejovića i razgovor o socijalnoj funkciji umetnosti

Pogled je kratki inkluzivni plesni film u produkciji Grupe „Hajde da…“. Film je nastao kao koautorski rad plesača (sa i bez invaliditeta), koreografa i reditelja, koji su zajedno razmišljali o koreografiji, tematskom okviru i strukturi filma. Film osim svojih umetničkih kvaliteta ima za cilj i da ukaže na značaj inkluzivnog rada u umetnosti i promoviše stvaralaštvo osoba sa invaliditetom.
U razgovoru učestvuju autor, izvođači, stručnjaci iz ove oblasti i publika.

1. novembar::: MAGACIN, 20 časova

ZRINKA UŽBINEC, Exploded goo

Prijateljsko upozorenje: moguće je da ćeš doći i zateći svoju glavu kako gleda u sopstveno dupe iz daljine, jedan veliki stomak, par svetlećih sitnih očiju pokvarenog pogleda, nokte koji više ne rade, izgriženu tanku usnu koja pravi dosadan zvuk, ples izveden za zamišljenu mačku, i robotsku nogu koja udara.
Exploded Goo je koreografija koja pokušava da sastavi monstruma u stvarnom vremenu. Inspirisana je isečcima u fotomontaži i napravljena od ekslodiranih delova plesa, pokreta, gestova, slika i značenja. To je lična želja da se isprovocira normativna i linearna percepcija plesačevog tela na sceni kroz stvaranje monstruma, tela mnoštva, tela između.

2. novembar::: Salon Muzeja savremene umetnosti, 12 časova

Predavanje: Ana Janevski (MoMA), Performans i ples u muzeju. Muzeološka perspektiva – OTKAZANO

Kustoskinja Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku na Odeljenju za medije i performans, Ana Janevski će govoriti o muzealizaciji plesa i performansa i muzejskom kontekstu za produkciju, proučavanje i čuvanje plesa i performansa kao nematerijalnog nasleđa.

2. novembar::: Ostavinska galerija, 17 časova

DEJAN SRHOJ, Van radnog vremena

Pretpostavimo da radimo ceo dan. Pretpostavimo da stižemo kući. Pretpostavimo da tražimo radost. Zamislimo da to radimo zajedno. Zamislimo da koristimo koreografska sredstva za to. Pogledajmo šta se dešava.
Performans će biti urađen specijalno za Kondenz festival tokom trodnevne radionice u Beogradu.

2. novembar::: CZKD, 20 časova

IDA DANIEL, Neću dugo ostati ovde   

Ona stoji tiho i gleda u nas: žena u zelenoj plišanoj trenerci. Ida Daniel traži tragove i mnogostruke egzistencije koje naseljavaju ovo telo koje je neobično i blisko u isto vreme. Telo živi u obećanim odnosima sa onima koji ga naseljavaju. Ali u kom tipu tela oni uživaju? Možda u onom što peva i pleše? Ili u onom koje je nevidljivo? Ili onom što stalno skače? Ili stalno spava? Ili prosto u supertelu? Ili u dva?

3. novembar::: MAGACIN, 18 časova OTKAZANO

Predavanje: Ana Janevski (MoMA), Savremeni ples i muzej: Izložba o Džadson plesnom teatru (Judson Dance Theater) u MoMA

Kustoskinja Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku na Odeljenju za medije i performans, Ana Janevski će govoriti o poslednjoj izložbi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku o čuvenom Džadson plesnom teatru.

4. novembar:::: KC GRAD, 17 časova

Delikatesni ponedeljak / Završni party Kondenz Festivala

Stanica Servis za savremeni ples kuva za vas. Domaća topla kuhinja sa slatkim iznenađenjem za kraj čekaće vas u KC Gradu zajedno sa ekipom, gostima festivala i DJ Mariom Perovićem. Dođite da otpratimo festival sa osmehom i punog stomaka!

Kustoski tim festivala: Ana Dubljević, Marijana Cvetković, Mirjana Dragosavljević
Produkcija: Ana Vuković
Saradnice: Jovana Jankov, Anuška Antić, Aleksandra Đonin
Grafički dizajn: Katarina Popović
Tehnički direktor: Boris Butorac
Marketing i PR: Monika Husar / KomuknikArt
Foto tim: Jelena Mijić, Marko Pejović, Luka Knežević Strika, Lidija Antonović
Tehnička podrška: Milan Janevski, Nemanja Calić
Razgovore nakon predstava vodi: Igor Koruga

Finansijska podrška festivala: Program Kreativna Evropa Evropske unije kroz projekat Life Long Burning, Plesni centar Tala i BrainStoreProject u okviru mreže Nomad Dance Academy, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Američka ambasada u Srbiji i Accion Cultural Española: PICE grant.

Partneri: Bitef Teatar, KC grad, KC Magacin, Centar za kulturnu dekontaminaciju, KomunikArt

Medijski partneri: SeeCult, BeforeAfter, Izlazak, Belgrade edit, Gle, Kolumnista, Kulturnik, Čupava keleraba, Lookerweekly, Oblakoder, Plezir magazin, portal Preporučujemo, Storyteller, U bloku urban magazin, Remix press, Mašina