Horizontalna rasprostiranja
14. Kondenz festival savremenog plesa i performansa, 23 – 31. oktobar 2021.
Kondenz raste i razvija se, bez obzira na povremene probleme i nikad privremene društvene i ekonomske krize. Njegova potentnost da za lokalnu plesnu i izvođačku scenu bude prostor susreta i razmene i ove godine donela je puno događaja različitih formata.
Četrnaesto izdanje po redu otvaramo predstavom koja publiku poziva iskazom Come to our dressing room, we will make the roses bloom (DragOn aka Phoenix), a zatvaramo kolektivnim iskustvom razmene misli i osećanja o hroničnom stanju iscrpljenosti kao propratnom efektu neadekvatnih uslova rada (O iscrpljivanju), kako bismo zajedno polizali rane, i svoje i tuđe, i, makar privremeno, uhvatili dah, pre nego što ponovo zaronimo u maratonsku trku za produktivnošću. U međuvremenu vas vodimo od seksualnosti (Jagode sa šlagom) do srama (One stvari), od starih do novih borbi za dostojanstven život svih (Ples do nove zore), od društvenih sila imobilizacije (Precarious Moves) do prostora telesnog zajedništva kroz koreografiju (DOWL), od telesnosti kroz performans (Daikon, Ja i dalje hodam, DITIRAMBI ili Plesna izvedba pisanja) do telesnih povreda i transformacija (Iz tela za telo), od brige za nove generacije (kroz Puzzle program i rad Kolo). Povezujući se sa širim projektom Feminist Futures, bavimo se transformacijama načina rada i u polju plesa i umetnosti uopšte (predstavljanje knjige Feminist Pornscapes, on feminist dramaturgical thinking in dance and performance practice, Tender Fights 2021). Nastavljamo rad na propitivanju plesnog nasleđa (video intervju sa Dalijom Aćin Thelander), kao i pitanja starenja tela u plesu (kroz projekat Dance On, Pass On, Dream On), uz obavezno i neprekidno učenje od malena (Tu sam ispod polovine kapi). Kombinujući introspektivni (Loše društvo) i spoljašnji pogled, ponovo ukazujemo na upaljene i zalečene tačake savremene plesne scene.
Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice i akteri nezavisne plesne scene bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija.
Kao meta prostor ovogodišnjeg festivala uvodimo ideje i koncepte istorijskog Pokreta nesvrstanih koji se promišljaju i transponuju u polje plesa kroz naš novi regionalni projekat (Non)Aligned Movements. Projekat se razvija kroz platformu Nomad Dance Academy (NDA) i omogućava veće i intenzivnije prisustvo plesnih aktera iz bivše Jugoslavije i Bugarske kao glavnih pokretača NDA. Prinicipi ravnopravnosti i saradnje, solidarnosti sa svim aktuelnim društvenim borbama, antikolonijalnog odnosa prema sebi samima i prema drugima, feminističke prakse brige i solidarnosti su temeljne vrednosti Pokreta nesvrstanih koje svesno i angažovano preuzimamo i ističemo kao sopstvene principe rada u lokalnom, regionalnom i međunarodnom kontekstu.
Želimo da se, kao kolektiv i zajedno sa publikom, pitamo: možemo li da razumemo zajedničko osnaživanje na nov način? Da stavimo na stranu staru dobru, okamenjenu Snagu, vertikalnu, stabilnu silu koja nas drži, ali čija nas prinuda opterećuje i umara. Da umesto nje, kao što to predlažu savremene feminističke struje, u osnaživanju tragamo za potencijom, onom ne-centralnom moći koja jača kroz fluidno, horizontalno rasprostiranje, koja dela s brigom i ne stidi se.
Otvaramo Kondenz još jednom za nove dodire i pitamo se: da li je ples jezik afektivnog približavanja i spajanja, da li njime možemo stvoriti nove alijanse koje odolevaju pesimizmu, strahu i razaranju?
Ana Dubljević, Mirjana Dragosavljević, Marijana Cvetković
PROGRAM
dragON aka PHOENIX /// predstava
Aleksandar Georgiev, Zhana Pencheva and Darío Barreto Damas aka STEAM ROOM
+ razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
23.10. @19:00, UP “Cvijeta Zuzorić” Mali Kalemegdan 1
Najnovije vesti šire se svetom, bubnjevi, trube, tri glasna gonga! Najveća predstava konačno je stigla u grad! I to nije sve, imamo izjavu samih plesača: „Dođite u našu svlačionicu, učinićemo da ruže procvetaju!“ Na nebu nema tajni, plamen ne laže. Ovo je višak tri goruće plesne duše. Ovo je uspon superzvezda. Želite ih više, jače, dublje, pametno, nevaljalo, smelo, da ih ljubite zauvek? Oni će učiniti sve što je potrebno.
dragON aka PHOENIKS je pitoreskni šou u kojem uzdržavanje nije opcija. Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa.
Ovo je drugi rad na projektu dragON, koreografske trilogije autora Aleksandra Georgievea, Žane Penčeve i Daría Barreta Damasa (aka STEAM ROOM). Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji.
Koreografija i ples: Aleksandar Georgiev, Zhana Pencheva i Darío Barreto Damas aka STEAM ROOM
Muzika: Cvetan Momčilov
Tekst i vokal: Dragana Zarevska
Scenografija i kostimografija: Micaela Dobreva
Grafički dizajn: Gjorgji Despodov
Posebno hvala Ani Szigó na dramaturškoj podršci
Jagode sa šlagom /// predstava
Jovana Stojić i Đorđe Živadinov Grgur
+ razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
24.10. @18:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Jagode sa šlagom predstavljaju plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, Jovane Stojić i Đorđa Živadinovića Grgura, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko, oslanjajući se u skromnoj meri na određene teze Bataja i Fukoa, i na hedonizam i kontakt s drugim kao životnu i izvođačku praksu uz najdražu sezonsku poslasticu.
U diskurzivnom odnosu prirodnog i kontekstualno konstruisanog, jagode i šlag simbolizuju odnose seksualnih prerogativa i potencijale za njihovu eksploataciju. Pitanje erotskog i čulnog načinjemo prvim u nizu performansa koji će istraživati ovu i srodne teme.
Tender Fights 2020 /// video i prostorna instalacija
Marja Christians, Ana Dubljević, Kasia Kania + razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
24.10. @20:00, Ostavinska galerija (Kraljevića Marka 8)
„U toku vrelog leta našle smo se na jedinom mogućem mestu. Zagrljene morem, nežno smo se borile. Ovo nije performans. Nije ni video. Ovo je performans u videu. Performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. To je ruševina performansa, izgrađena u ruini koja je u nama i oko nas u ovom momentu. Mi susrećemo publiku u ovim ruševinama i pozivamo je da osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru. Šta raste u ruševinama? Šta može izaći iz tih rupa i naprslina? Potrebna je nežnost da se borimo za njih. Srešćemo se tamo. Dobrodošli na Tender Fights 2020.“
Koncept i performans: Ana Dubljević, Marja Christians i Kasia Kania
Kamera: Ana Dubljević, Marja Christians, Kasia Kania i Liesa Harzer
Montaža: Liesa Harzer
Koprodukcija: Stanica Servis za savremeni ples i Mousonturm Frankfurt, uz podršku Hessian Theatre Academy, Ministarstva nauke i kulture Donje Saksonije, International Coproduction Fund Goethe Instituta i projekta apap – Feminist Futures kroz program Kreativna Evropa Evropske unije.
Saradnju su proširili International Dance Theater Festival Lublin, Liberdance Kamenjak/Zagreb, HKD/Hrvatski kulturni dom Rijeka, JSKD i Zavod Pothos Melara, Ljubljana.
Kolo /// predstava
Simonida Žarković, Đorđe Živadinović Grgur, Jana Milenković, Isidora Popović, Jovana Stojić + razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
25.10. @20:00, Malo pozorište „Duško Radović“ (Abardareva 1)
U umetničkom istraživanju i radu na predstavi Kolo bavili smo se preispitivanjem savremenih manifestacija zajedništva, sa fokusom na fizičke aspekte njegovog ispoljavanja kroz plesnu praksu. Ispitivali smo mogućnost i nemogućnost ostvarivanja kontakta u vremenu promena zasnovanih na digitalnim tehnologijama kojima je kao katalizator poslužila “nova realnost” izazvana pandemijom. U radu je centralni element pažnje bila narodna igra kolo. Premda i druge plesne tehnike koriste fizički kontakt, tretirali smo kolo kao ustaljen kulturni obrazac koji oblikuje iskustvo deljenog trenutka u situacijama okupljanja. Stalni fizički kontakt grupe, jednostavnost pokreta i akcenat na zajedničkoj aktivnosti čine osnovu na kojoj smo razvijali svoj materijal.
Tokom procesa stvaranja poseban doprinos činili su i dokumentovani intervjui sa ljudima različitih generacija prilikom kojih su vođeni razgovori na temu njihovih iskustava prilikom društvenih događaja, davnih i skorašnjih sećanja, sadašnjosti i mašte.
Odlukom da ovom projektu pristupimo na koautorski način, otvaramo još jedan ugao kritičkog posmatranja funkcionisanja i stvaranja u zajedništvu, koji praktično i izvedbeno doprinosi temi i problematici kojom se bavimo.
Grupa NEUT nastala je samoinicijativno tokom edukativnog programa Puzzle u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples. Bavi se izvođačkim umetnostima u oblasti savremenog plesa i performansa.
Koautori/ke i izvođači/ce: Simonida Žarković, Đorđe Živadinović Grgur, Jana Milenković, Isidora Popović, Jovana Stojić
Saradnici/e i konsultanti/kinje: Matija Anđelković, Miloš Janjić, Đurđina Samardžić, Filip Otović Višnjić, Ana Dubljević, Olga Potparević, Stana Đokić, Vera Klupić, Ljubina Otović
Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM /// performans
Myriam Van Imschoot i Marcus Bergner + razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
26.10. @18:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Ova tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla je iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, dozvoljavamo svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka.
DITIRAMBI, Plesna izvedba pisanja /// video
Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković
26.10. @21:00, online projekcija
Na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše? Kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča? Može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči?
Troje autora baviće se ovim pitanjima u video radu, koji naporedo prati njihov književni razgovor i telesno ispitivanje pisanja. Jelena Vuksanović, dramaturškinja, scenaristkinja i performerka iz Beograda, u svom romanu “Martin” prati urnebesno putovanje i sazrevanje bestelesnog protagoniste. Marko Milić, autor u polju izvođačkih umetnosti iz Beograda, kroz svoje priče ispituje domete seksa u širenju svesti, s grupom muškaraca iz alternativne škole nadomak Štutgarta. Milisava Petković iz Prizrena istrajno promatra i sudeluje u događajima pisanja u raznovrsnim kulturnim i institucionalnim porecima, što je pretočila u svoj doktorski spis “Choreographies of Writing”. Odlomak iz ovog teksta, koji nam je poslužio kao nadahnuće i misaoni okvir za zajednički rad, navodimo u nastavku teksta.
DITIRAMBI su događaj, književni sumrak i plesna partitura.
“Performansi u kojima je pisanje glavna aktivnost na sceni uistinu otelovljuju višeslojnu komunikaciju. Ovi performansi se najbolje mogu opisati kao “akciono pisanje”, pandan “akcionom slikarstvu”, koje na sceni prikazuje barem dva medijuma/diskursa: performativno delanje i stvaranje teksta. Raznovrsne prikaze pisanja možemo pratiti sve do antičkih kultura, ali kada je reč o ritualizaciji pisanja, onda su kaligrafija, duhovna psihografija i avangardni umetnički eksperimenti sve sa čim raspolažemo. Čini se da je prolazni aspekt pisanja ostao u senci trajnih tekstualnih dokumenata. Nasuprot tome, savremeni performansi pisanja iznose na videlo živo iskustvo pisanja – njegovu materijalnost, kinetiku, senzacije koje izaziva.”
NAM ChoreoLab /// koreografska instalacija i lecture performance
Kustoski tim (Non)Aligned Movements: Ana Dubljević, Viktorija Ilioska, Sonja Pregrad u saradnji sa Draženom Dragojevićem
27.10. @18:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
NAM ChoreoLab je modularna istraživačka koreografska laboratorija čiji je cilj ponovno čitanje Pokreta nesvrstanih – kroz istoričnost „dana buduće prošlosti“, kao i hitnosti trenutnih svrstavanja i antagonizama, u odnosu na aktuelne dekolonijalne i feminističke kritike i borbe, te u skladu sa političkim i kulturnim, ali i koreografskim (samo)upravama. NAM ChoreoLab osmislio je i razvio kuratorski tim projekta (Non) Aligned Movements): koreografkinje Sonja Pregrad (Zagreb), Viktorija Ilioska (Skoplje) i Ana Dubljević (Beograd), zajedno sa nezavisnim istraživačem i izvođačem Draženom Dragojevićem (Berlin/ Ljubljana). Tim se susreće na raskrsnici feminističkih dramaturgija, kontekstualizovanih somatskih praksi, koreografskih tema, spekulativne i performativne teorije, dekolonijalnog istoricizma i futurizma kako bi preispitao – i preuredio – Nesvrstanost za savremenu publiku i politike kroz koreografsku instalaciju i lecture performance.
Video intervju sa Dalijom Aćin Thelander /// video sa razgovorom
+ razgovor sa autorkom Milicom Ivić
27.10. @20:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Ovaj intervju je nastavak serije video intervjua koje je pokrenula Stanica u okviru svog rada na arhiviranju plesne scene u Srbiji. U okviru programa Balkan Open Digital Dance Archive, ovaj put Milica Ivić je razgovarala sa Dalijom Aćin Thelander, jednom od osnivačica Stanice i mreže Nomad Dance Academy, o njenom radu u Beogradu.
Nakon video projekcije sledi razgovor sa autorkom Milicom Ivić.
Tu sam ispod polovine kapi /// predstava sa decom i za decu
Jovana Rakić, Marko Milić, Milica Pisić, Jana Milenković i Milena Todorović
28.10. @14.30, 16.30, 18:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Predstava bavi se pogledom jedne devojčice na njen unutrašnji svet i onaj koji je okružuje. U sebi sadrži elemente savremenog plesa i instalacije. Pruža nam mogućnost da razmišljamo o povezanosti sveta i nas samih, u kakvom smo odnosu, kako utičemo jedni na druge, da li smo deo jedne velike celine, da li zavisimo jedni od drugih ili postojimo odvojeni, svako za sebe. Biocentričan pristup se zasniva na davanju podjednake važnosti svemu što nas okružuje, bez hijerarhije koja daje prednost jednom jeziku, jednoj osobi ili jednom umetničkom pravcu.
Predstava je namenjena deci starijoj od 8 godina.
Ideja, tekst, koreografija i izvođenje: Jovana Rakić, Marko Milić, Milica Pisić/ Jana Milenković i Milena Todorović
Tekst čita: Nađa Petrović
Dizajn zvuka: Bojan Palikuća
Dizajn scene: Željka Jakovljević
Produkcija: Stanica Servis za savremeni ples
Broj posetilaca je ograničen, pa Vas molimo da učešće deteta prijavite na mail jovanaraki@gmail.com sa informacijama o terminu izvođenja koji dete želi da poseti, imenu, prezimenu, uzrastu deteta najkasnije do 27.10.2021. Zbog ograničenog broja mesta deca na predstavi borave bez roditelja (osim ukoliko je pratnja odrasle osobe neophodna)
DOWL /// predstava
Sonja Pregrad
+ razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
28.10. @20:00, Galerija legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2)
DOWL
variants: or dowle \ ˈdau̇(ə)l \
now dialectal, England: feathery or woolly down
: FILAMENT sense a (4)
‘Dance, dance, Otherwise We’re Lost’
(Pleši, pleši, inače smo izgubljeni)
– Pina Bausch
„U aprilu 1518. stanovnike Strazbura (tada dela Svetog Rimskog Carstva) pogodio je iznenadni i naizgled neobuzdani nagon za plesom. Histerija je započela kada je žena, poznata kao gospođa Troffea zakoračila na ulicu i u tišini se započela uvijati, vrteti i tresti“. Odakle su došli talasi kolektivnog trzavog plesa u doba kuge i šta tj. kako nam mogu značiti u situaciji danas?
Koreografski, projekat se ispisuje grupnim radom, koristeći i uplićući raznovrsne koreografske i plesne forme, od unisonog kao klasicističke forme plesa, rejva, folklora, dekodiranja vizuelnih prikaza danse macabre-a, te ih izvrće jedne u druge, u građenju kompleksne ekogeometrije koreografije kompozitnog tela.
Šta i kako nam znači prostor (telesnog) zajedništva u 2021? Sama koreografija zamišljena je kao objekt plesa koji je sagrađen geometrijskim oblikovanjem emotivnog naboja među telima. Time se stvara doživljajni prostor za afektivno i kognitivno procesuiranje povišenog intenziteta unutar iskustva zajedništva kojem smo zadnjih 620 dana svedoci.
Autorka: Sonja Pregrad
Muzika: Nika Pećarina
Izvode: Ivana Bojanić, Viktoria Bubalo, Lana Hosni, Anna Javoran, Ana Mrak, Sonja Pregrad
Produkcija: Četveroruka u sklopu Antisezone 21 (Muzej suvremene umjetnosti Zagreb)
Ples do nove zore /// predstavljanje rada u nastajanju
Bojan Đorđev, Igor Koruga, Siniša Ilić, Mirjana Dragosavljević, Marijana Cvetković
29.10. @17:30, Ostavinska galerija (Kraljevića Marka 4)
Kondenz predstavlja teorijsko i umetničko istraživanje Ples do nove zore koje je još uvek u nastajanju.
Kroz prostornu instalaciju koja će biti postavljena u Ostavinskoj galeriji od 25. do 31. oktobra i performativnu prezentaciju koja će se održati 29. oktobra, autori se bave temama kao što su: ko ima pravo na umetnost? kome ona pripada? kome je ona potrebna?
Fokusirajući se na istorijske trenutke razvoja plesa i performansa koji su važni u današnjoj borbi protiv komodifikacije umetnosti, oni propituju današnju ulogu i poziciju plesa i istorijskih plesnih figura kao metafore za društvo koje neprekidno formira individue i strukturira organizovanu zajednicu kao celinu.
Istraživanje Bojana Đorđeva kreće se u pravcu proučavanja odnosa i trenja termina “narod/no”, “nacionalno”, “popularno”, “populističko” “folklorno” i “avangardno” na primerima komunističke umetnosti sredine dvadesetog veka i to američkih angažovanih folk pesama, njujorških levičarskih koreografkinja i partizanske i revolucionarne umetnosti Jugoslavije, naročito partizanske poezije. U ovoj fazi rada, zajedno sa glumcem Nikolom Voštinićem, Đorđev istražuje izvedbene potencijale tri pesme: Remboovu (Arthur Rimbaud) “Spavač u dolini” (1870), njenu partizansku verziju sa Sutjeske “Spavač” (1943.) Radonje Vešovića i američku “Beloved Comrade” (1936.) Alana (Lewis Allan).
Umetničko istraživanje Siniše Ilića oslanja se na interpretacije istorijskog mozaika Miloša Gvozdenovića postavljenog 1969. godine u foajeu Kulturnog centra u Novom Pazaru, koji, kroz narativne figurativne celine, panoramski prikazuje društvo – koje može da se razume kao društvo blagostanja i socijalne zaštite – welfare društvo. Ritam, prikaz i narativ su koreografisani i kompoziciono uravnoteženi – kreću se od etnografskih prikaza običaja, borbe, urbanizacije i modernizacije, industrijske – tekstilne prozivodnje, sporta, kulminirajući u sceni plesa – kulture. Istraživanje se realizuje kroz seriju likovnih i prostorno/performativnih interpretacija od kojih se prva zasniva na radu sa crtežom, videom i teksturom kamena. Ovaj segment istraživanja deo je saradnje Siniše Ilića sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju.
Mirjana Dragosavljević u svom istraživanju koristi kombinaciju teksta i slike, format koji je prilagođen dominantnom konzumiranju sadržaja kroz društvene mreže i pop kulturu, kako bi se bavila različitim praksama plesa i pokreta u kontekstu jugoslovenske revolucije.
Igor Koruga svoje istraživanje fokusira na umetničko-pedagoške prakse utemeljivača modernog plesa, Mage Magazinović i Luja Daviča tokom perioda 1930-1945. godine u Srbiji i na njihovu društveno-kulturološku i političku pozicioniranost između nacionalističkih, fašističkih i socijalističkih ideologija tog vremena. Umetničko istraživanje će se uobličiti kroz dramatizaciju pojmova i informacija iz života i rada Daviča i Magazinović u kratkom formatu TikTok videa, kao aktuelnog oblika digitalne i onlajn distribucije znanja.
Kroz probu ženskog seniorskog hora čiji nastup koreografski oblikuje Dušan Murić, Marijana Cvetković nudi uveličavajuću sliku dela Luja Daviča, predratnog koreografa i antifašiste, autora koreografija ilegalnih nastupa radničkih horova u predratnom Beogradu. Ovaj njegov angažovani umetnički rad je, nakon herojske smrti tokom 2. svetskog rata, izbrisan iz sećanja i plesne scene i šire javnosti iako njegovo ime nosi prva i jedina beogradska baletska srednja škola.
Projekat je deo je programa Creative Crossroads u okviru projekta Life Long Burning, a podržan je od strane mreže Nomad Dance Academy, KikMelone iz Zagreba i Lokomotive Centa za nove inicijative u umetnosti i kulturi iz Skoplja (projekat je deo Lokomotivinog programa Art, Politics, Institution, Body i podržan je kroz Life Long Burning – Kreativa Evropa, kao i od strane Ministarstva kulture Republike Severne Makedonije i Grada Skoplja).
Loše društvo /// predstava
Vito Weis
+ razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
29.10. @20:30, UK Vuk (Bul. Kralja Aleksandra 77)
Vito Weis, glumac nadaleko hvaljen zbog svog scenskog prisustva i beskompromisne izvedbe, ponovo se vraća na scenu sa svojim prvim originalnim solo komadom. Njegov razvojni proces prekinula je pandemija, koja je razbila početne ideje i premise, zajedno sa stvaralačkom smirenošću (ili nemirom) autora. Dok je pandemija uzdrmala same principe ljudske aktivnosti, uključujući i umetničko stvaralaštvo, ona je istovremeno otvorila nove, neistražene horizonte i prilike za nova istraživanja. Sa potrebom za izolacijom došao je i snažan osećaj psihološke nesigurnosti i … novog društva. Odjednom smo ostali sami – sami sa sobom. Loše društvo je rezultat ovoga – destilat duha vremena kojem je očajnički potrebna publika. Destilat lišen reči i skoro svih scenskih iluzija koji je ipak punokrvno pozorišno iskustvo. Destilat koji odbija da bude nametljiv, nudeći umesto toga „višebojno“ poređenje scenskih slika. U njima se autor bavi mnogim gorućim pitanjima vremena u kome živimo, dok ga prati muzika iz drugog doba – doba sa drugačijom epidemijom.
Konsultant za režiju: Žiga Divjak
Konsultantkinja za pokret: Nina Pertot Weis
Konsultant za muziku i dizajn zvuka: Tomaž Grom
Konsultanti za dramaturgiju i pomoć u razvoju koncepta: Žiga Divjak, Nina Pertot Weis, Tomaž Grom
Dizajn svetla: Vito Weis, Igor Remeta
Scenografija i kostimografija: Vito Weis
Tehničko vođstvo: Igor Remeta
Producentkinje: Tina Drobnik (Nova pošta), Nika Bezeljak (Moment)
Čiji je sram? /// radionica za tinejžerke
Jasna Jasna Žmak
30.10. 10:00 – 14:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Iako se ponekad tako ne čini – sram je sastavni deo naših života, i svi se ljudi ponekad srame – stvari koje su napravili i stvari koje nisu, svojeg izgleda, svojih odluka, svojih grešaka… I dok neke stvari kojih se sramimo možemo sakriti od drugih, naša su tela konstantno izložena – i vrlo često, pogotovo u našoj kulturi, prekrivena debelim omotačem srama. Na ovoj ćemo radionici zato, kroz niz jednostavnih zadataka, imati prilike da zajedno bolje upoznamo vlastiti sram vezan uz naša tela, videti kako utiče na naše ponašanje i pokušati ga bolje razumeti kako bi se, možda, barem malo smanjio.
Za koga je ova radionica?
Radionica je otvorena za devojke između 13 i 19 godina koje u sigurnom okruženju žele da bolje upoznaju sebe, svoje telo i svoj sram. Dobronamernost i poverljivost osnovni su uslovi zajedničkog rada – što znači da znamo poštovati svoje i tuđe granice, da nikoga ne teramo na ništa što ne želi i da sve što iznesemo ostaje među nama. Radićemo u maloj grupi, do 6 osoba, a mesta se popunjavaju prema redu prijave.
Gde i kada?
Radionica će biti održana u subotu 30.10.2021. od 11.00 do 14.00 u Magacinu.
Kako se prijaviti?
Do 28. oktobra 2021. na ovu adresu: stanica.info@gmail.com pošalji nekoliko rečenica o sebi (čime se baviš, koji su ti hobiji…) i jednu fotografiju, crtež ili pesmu koja za tebe ilustruje sram.
Feministički pejzaži /// promocija knjiga Ane Dubljević i Jasne Jasne Žmak
30.10. @17:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Koreografkinja Ana Dubljević i dramaturškinja Jasna Jasna Žmak u međusobnom će razgovoru predstaviti svoje nove knjige – Aninu “Feministički porno-pejzaži, o feminističkom dramaturškom mišljenju u praksi plesa i performansa” i Jasninu “One stvari – eseji o ženskoj seksualnosti.” Iako se knjige načelno bave različitim poljima interesa, ono što ih povezuje jasna je feministička potka prisutna u oba naslova.
“Feministički porno-pejzaži, o feminističkom dramaturškom mišljenju u praksi plesa i performansa”
“Knjiga Ane Dubljević istražuje pojam feminističke dramaturgije i načine na koje dramaturgija može da se iskusi kao feministička praksa. Ovo je bogata i izazovna knjiga nekoga ko je angažovan u praksi, umetnice i autorke koja artikuliše svoju misao o dramaturgiji kroz praksu kolektivnog rada na predstavi. Njeno pisanje o dramaturgiji je situirano u kolaborativnoj praksi stvaranja predstave, i istovremeno otvara mnoga opšta pitanja o dramaturgiji i njenoj ulozi u radu na predstavi. Iako dramaturgija kao radna praksa prilično često predstavlja domen žena, uočljivo je odsustvo diskursa o feminističkoj dramaturgiji. Ana Dubljević pokazuje kako uz feminističku konceptualizaciju radnih procedura kolektivni procesi i metodi rada mogu da dobiju oštriji i bolje profilisani fokus, pri čemu se politika i etika izvođačke prakse čvrsto povezuju sa utelovljenom materijalnošću predstave.” – Bojana Kunst, odlomak iz predgovora knjige.
Knjiga je deo projekta Feminist Futures mreže apap www.apapnet.eu
“One stvari – eseji o ženskoj seksualnosti”
Jasna Jasna Žmak u ovoj se zbirci eseja eksplicitno i direktno hvata ukoštac s temama poput rodnog identiteta i seksualne orijentacije, menstruacije i masturbacije, nevinosti i seksa, mršavosti i debljine, grudi i ginekologije. Zaobilazeći u potpunosti šokantni pristup, a istovremeno bez cenzure i zadrške Žmak o ovim temama piše istovremeno otvoreno i nježno, kombinirajući osobna iskustva s navodima iz suvremene seksološke literature, uz nezaobilazni feministički pečat.
Precarious Moves /// predstava
Michael Turinsky
+ razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
30.10. @20:00, Centar za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 29)
Kako se telo pokreće kada se odnos između tela i onoga što ga okružuje pojavljuje kao fundamentalno nesiguran, ranjiv odnos? U radu “Nesigurni pokreti” Mihael Turinski (Michael Turinsky) nastavlja istraživanje o otpornim koreografskim pozicioniranjima kroz osmišljavanje političke estetike. U središtu ovog solo performansa, koji je podjednako biografski koliko i konceptualni, leži preispitivanje njegovih ličnih, ali i urgentnih kolektivnih zahteva i potreba u pogledu pokretljivosti i mobilizacije, toliko značajnih, posebno kada posmatramo tenziju između kretanja i okruženje, između gesta i sredine. Oscilirajući između organskog i organizovanog, “Nesigurni pokreti” se odvijaju kao ironična i angažovana čudna petlja koja povezuje telo sa čulnim svetom kroz koji se kreće; kao pokret traganja u kojem odstupajući gest otkriva svoju koreografsku sredinu, a istovremeno otvara našu osetljivost izvan nje same.
Izvođenje, koreografija, tekst i stihovi: Michael Turinsky
Muzika i stihovi: Tian Rotteveel
Scena i kostim: Jenny Schleif
Fotografija i video: Michael Loizenbauer
Dramaturška saradnja: Gabrielle Cram
Produkcija: Anna Gräsel // groundworks.at
Produkcija Michael Turinsky Verein für philosophische Praxis
Koproducenti: Tanzquartier Wien, HAU Hebbel am Ufer
Program Dance On, Pass On, Dream On
Daikon, esej u pokretu o plesačkom telu /// predstava
Sanja Krsmanović Tasić
+ razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
31.10. @17:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Esej u pokretu Daikon Sanje Krsmanović Tasić ima kao temu telo plesača kao osnovno sredstvo i instrument izražavanja. Kroz samoironijski proces inventarisanja i telesnog arhiviranja slojeva svesnih i nesvesnih pokreta, scenskih i privatnih, autorka će ispričati priču o telu koje se kreće nekrećući se, o telu koje je trošna ljuštura u kojoj i dalje duh strasno igra, o zabludama igračkog tela.
Priču o stalnim traganju za istinitim pokretom, i putu igrača na margini.
“Esej u pokretu” je scenska forma koju autorka razvija već jednu deceniju. Kao i svaki esej, i esej u pokretu sadrži fusnote koje se prikazuju na kraju, tokom ili na samom početku eseja-predstave. Publika uvek ima priliku da bira redosled kojim će se fusnote razotkrivati/ prikazivati u prostoru, kroz tekst, video rad, scenu, intervenciju u prostoru, interakciju ili na neki drugi neočekivani način. Ova forma je edukativno-umetnička i doprinosi živoj energiji i interakciji između publike i izvođača.
Muzika i video: Jugoslav Hadžić
Scena: Anastasia Tasić
Kostim: Suzana Anović
Produkcija: Stanica Servis za savremeni ples
Podrška: program Telo do tada (https://telodotada.wordpress.com) u okviru projekta Dance On, Pass On, Dream On uz pomoć programa Kreativna Evropa Evropske unije
Program Dance On, Pass On, Dream On
Ja i dalje hodam /// predstava
Jelena Jović
+ razgovor sa autorima vodi Miloš Janjić
31.10. @18:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
U opštem stavu kako sve treba da se umiri, ne bi li se život spasio, i dalje hodati postaje vrsta otpora. Samim time, ono prestaje da bude samo fizička radnja, već i refleksivni proces u kome prizivamo prethodna životna iskustva, sećanja, te srećemo razne ljude i predele. Iz maglovite staze kojom se krenulo u ovoj solo predstavi, odvojila su se (skoro neprimetno) dva puteljka, jedan put prividne bezbrižnosti i glamura i drugi put nemaštine i iscrpljenosti. Ti putevi se, kao u kakvoj skandivki, ukrstiše. Ostalo je pitanje – može se li se otvoriti neki treći?
Ideja, koreografija i izvođenje: Jelena Jović
Saradnja: Marko Milić i Marko Pejović
Kostim i video: Jelena Jović
Video montaža: Nataša Pavlović
Podrška: program Telo do tada (https://telodotada.wordpress.com) u okviru projekta Dance On, Pass On, Dream On uz pomoć programa Kreativna Evropa Evropske unije
O iscrpljivanju ili Plutanje izvan sopstvenih granica /// predstava i vođeni razgovor sa publikom
Marko Pejović
!!! OTKAZANO zbog bolesti /// 31.10. @20:00, Magacin (Kraljevića Marka 4)
Kao da mirovanja nikada nije bilo. Kao da smo uvek trčali, bez prestanka, nekada i bez milosti. Koliko dana na odmoru je potrebno da bi odmor zaista počeo? Istovremeno, ne sme dugo da traje, da se ne bismo ulenjili. Kao da smo se uvek plašili šta će biti ako se zaustavimo. Taj strašan trenutak tišine i bespomičnosti. Kao neka smrt. Zato mora da se trči, da bismo dokazali da smo živi. Da nas drugi vide, da nas ne izbrišu iz svojih sećanja.
Projekat „O iscrpljivanju…“ pokušava da fokusira izvore koji nas dovode do stanja bez volje. Istovremeno upućuje na načine kako da obnovimo svoju snagu, kao i kako se efekti ovih napora mogu ojačati kroz zajedničko delovanje.
Izvođenje kreiranih plesnih materijala, nastalih u procesu kroz koji su prišla tri igrača, biće poziv da se i publika na trenutak zaustavi, naglas razmišlja i uključi u plesno zajedništvo.
Voditelj procesa: Marko Pejović
Izvođači i ko-autori plesnih matrijala: Ana Obradović, Isidora Poledica i Miloš Janjić
Iz tela za telo /// video instalacija
Aleks Zain
29-31.10, Magacin (Kraljevića Marka 4)
’Iz tela za telo’ je interaktivna instalacija namenjena široj publici, ali i nama koji se savremenom igrom bavimo u okviru svoje profesionalne prakse. U okviru instalacije prikazane su dve struje interesovanja – kako ples i plesne prakse mogu da pomognu zajednici i ljudima koji nisu profesionalni plesači, tj. kako ples može imati beneficije za svakoga; sa druge strane, provlači se priča sastavljena od ličnih iskustava umetnika koji se bave savremenom igrom, sa fokusom na povrede, zdravlje i prepreke o kojima je manje popularno govoriti. Smatram da, kada želimo da govorimo o izlečenju treba da krenemo od problema, od toga šta i zašto se nalazi iza određene psihološke prakse, zašto plesač dolazi u situaciju povrede ili lošeg psihičkog stanja, kako zaista izgledaju naši putevi, itd. Ako delimo sa drugima, možda bude lakše i nama.
U okviru instalacije, publika će imati priliku da pogleda nekoliko kratkih intervjua, ali i da se oproba u par vežbi iz različitih praksi, prateći centralni video instalacije.
Instalacija će biti otvorena za posetioce 29., 30. i 31.10. u Magacinu (Ilegalni bioskop). U sklopu projekta ‘Iz tela za telo’ takođe (zaključno sa 28.10.) sprovodimo istraživanje o tome kako se celokupna plesna zajednica odnosi prema pitanjima kao što su otvorenost za međusobnu komunikaciju, gde i od koga potražiti pomoć kada nam je potrebna, kao i kako vidimo razvoj zajednice u budućnosti. Stoga vas molimo da nam pomognete i date svoj doprinos u istraživanju popunjavanjem ankete na sledećem linku: forms.gle/bLgvMa5DAfVWaHJz5
Produkcija: Stanica Servis za savremeni ples
Kondenz Festival savremenog plesa i performansa 2021, 23 – 31. oktobar 2021.
Kustoskinje: Ana Dubljević, Mirjana Dragosavljević, Marijana Cvetković
Produkcija i organizacija: Olivera Kecojević
Organizacija: Filip Perić
Finansijski menadžment: Ana Ranković
Menadžment: Marijana Cvetković
Vizuelni identitet: Anna Ehrlemark
Prelom: Marija Konjikušić
PR Monika Husar / KomunikArt
Društvene mreže: Aleksandra Đonin i Magdalena Zrnjević
Foto i video podrška: Foto tim Magacina i Vladimir Opsenica
Web: Vladimir Jerić Vlidi
Lektura engleskog teksta: Paul Murray