PRIRUČNIK ZA PREŽIVLJAVANJE
18. Kondenz festival savremenog plesa i performansa, 26 – 31. oktobar 2025.
KONDENZ nas zatiče u uslovima vanrednog stanja i nije više festival.
Ministarstvo preživljavanja gori, tanko crevo je vezano. To nije čvor, to je neki oblik ćiriličnog slova Ф.
Arterije se pune holesterolom. Upitan uticaj holesterola na kvalitet kulturnog života zajednice.
A sad jedan dubok udah na nos i dubok izdah na usta.
Stomak je pun kamenja. Vari se samo beton u koji se neko već ugradio.
Skulptura koja je nedavno otkrivena na trgu liči na gipsani odliv slomljene noge, a iz drugog ugla liči na zatrpano malo dete iz Pompeje ili nekog drugog sravljenog grada.
Kičma privatizuje moždinu.
Koji položaj jezika osećaš u ovom trenutku. Da li možeš da ga odvojiš od nepca?
PRAVDA je stradala čak i kada bismo ovo posmatrali kao poetsku veštinu.
Kako od ove stvarnosti napraviti kompost?
Ima li prostora za ples kao znak života u tom novom polju?
Ako ovo liči na simulaciju normalnosti – ukinite nas.
Posadite drvo.
PROGRAM
Pokretnica kolektiv i saradnice:
Кompost
“Кompost” je rad u stalnom nastajanju i promeni, istraživački saradnički proces u kojem izvođačice i koautorke uspostavljaju i ispituju povratnu spregu između predloga partitura za plesnu improvizaciju, tekstova koji nastaju kao refleksija na ples i principa rada kroz koje (re)formulišu koautorske odnose. Ova epizoda Komposta oslanja se na teme zajedništva, nežnosti, brige za drugu, neizvesnosti, igre i podrške, i predstavlja kompostiranje – sleganje, razgradnju i transformaciju prethodnih faza rada, kada je objavljen samizdat “Kompost” i izveden plesno-poetski performans pod istim nazivom.
Inspiraciju za ovakav postupak rada koautorke pronalaze u stanju stalnog raspadanja (van)institucionalnih struktura i programa na lokalnoj sceni savremenog plesa, koje se transformiše u nastavak delovanja na toj istoj sceni kroz međusobnu podršku i saradničke/prijateljske odnose.
***
kompost je proces koji traje, energija koja u padu menja formu.
kompost je zajednica i pokretnica.
kompost je istorija disbalansa – tela, ideala, iskustva.
kompost nije spektakl. kompost je princip.
kompost govori o podrživosti.
kompost je nastao na podrživosti.
kompost prakticira podrživost.
kompost je želja da se stvara bez zatvaranja nosa nad uslovima rada.
žene komposta nemaju populističke tendencije.
žene komposta stvaraju u neuslovima.
kompost su žene koje ne žele biti uramljene.
kompost su žene koje još uvijek prave kolače od blata, djeca su u njima još živa i kolači su im ukusniji nego prije.
kompost je ekstendirano vreme i kocentrisan prostor koji čeka na pitanja.
* iz Manifesta Komposta/Ljubavnog pisma Kompostu sa radionice sa Ninom Gojić, na Pokretnica festivalu 2021.
Autorke koncepta i izvođačice: Željka Jakovljević i Frosina Dimovska
Koautorke i izvođačice: Jelena Alempijević, Jovana Rakić, Jelena Stefanoska, Anna Belorukova
U procesu rada učestvovale: Ina Madžar, Staša Blečić, Vesna Pašćanović, Nađa Davidović
Zvuk/kompozicija: Ivan Marković; umetnička saradnica: Dunja Crnjanski; ilustracija: Marina Milanović
Dizajn scene: Željka Jakovljević
Kostim: Balenciga
Zahvaljujemo se Mini Petrić, Vitomirki Trebovac, Nataši Vranešević, Marini Milanović, Nataliji Vladisavljević, Oliveri Kovačević Crnjanski, SKCNS Fabrici i Skupu – savezu kolektivne umetničke prakse.
Podržano od strane Saveta za kulturu Grada Novog Sada (2024).
Ramona Nagabčinska:
BLISS
Centralna tema plesne predstave Bliss je stanje trudnoće kao intenzivirani „unutrašnji samoosećaj“. Umetnica polazi od osećaja da trudnoća prevazilazi singularnost iskustva i potkopava sve oblike subjektivnosti ukorenjene u našoj kulturi. Iako medikalizacija ove sfere daje iluziju kontrole, ovo stanje izmiče sistemskom poretku, predstavlja nepoznato i izaziva anksioznost. Koreografija Ramone Nagabčinske istražuje stanje permanentne metamorfoze i otkriva zaprepašćenost izazvanu reproduktivnom moći žena. U ovome se oslanja i na drevne mitove i na savremene horor filmove.
Projekat je deo projekta (M)other on tour! koji je pokrenula umetnica Renata Pjotrovska-Ofret, a posvećen je umetnicama koji imaju roditeljske i odgovornosti brige. Sve umetnice koje su uključene su majke-roditelji i sve predstave su inspirisane njihovim iskustvima postajanja i bivanja majkom – drugim (m/others). Ključna ideja projekta je podizanje svesti o sistemskim problemima vezanim za roditeljstvo u sektoru izvođačkih umetnosti, povezanim sa pravima žena i radnim pravima umetnica i umetnika.
***
Partneri na projektu su Ośrodek Kultury Ochoty OKO Mesto žensk BIRCA – Bækkelund International Residency Center for Artists, Lokomotiva Centar nove inicijative u umetnosti i kulturi i Lavanderia a Vapore!
Ova predstava je podržana od strane Perform Europe.
Perform Europe je ko-finansiran kroz program Creative Europe Evropske unije i sprovođen kroz IETM International network for contemporary performing arts, European Festivals Association (EFA), Circostrada Network, European Dance Development Network, Pearle Live Performance Europe i IDEA Consult.
Koreografija: Ramona Nagabczyńska
Produkcija: Narodni muzej u Varšavi
Premijera: 4. septembar 2022. Saradnja: Centrum w Ruchu, Komuna Warszawa
Umetnica je članica kolektiva Centrum w Ruchu.
Dramaturgija: Agata Siniarska
Dizajn svetla: Jędrzej Jęcikowski
Kustoska saradnja i produkcija: Alicja Latkowska
Fotografija: Filip Preis
Miloš Janjić: (muš)kost u grlu
Plesna predstava “(muš)kost u grlu” je proistekla iz umetničko-istraživačkog procesa, koji je istraživao, kroz koreografske i izvođačke prakse, pojam toksičnog maskuliniteta i njegove atribute (mačizam, mizoginija i femicid, (auto)homofobija, militarizam i radikalni nacionalizam) koji su sadržani u samom telu, u formi arhive muškosti u telu i njen uticaj na telo.
Predstava prikazuje skup različitih pogleda na toksičnu muškost, od strane 5 mladića, koji neprekidnim promišljanjem, iznova nude alternativne muškosti, poigravajući se naučenim telesnim radnjama i diskursima, odvodeći ih do apsurda, i deleći intimne iskaze o sopstvenom odrastanju čvrsto oivičenom socijalnim normama. Fenomenu se pristupilo kroz prizmu scenskih dokumentacija i spekulacija, o specifičnim situacijama, od individualnih do kolektivnih.
Predstava stavlja fokus na telesne akcije, narativ i operacije koji se inkorporiraju tokom sazrevanja u telo mučkarca, čineći valer specifičnih šablona ponašanja koje to telo pod pritiskom društva proizvodi, dok simultano to telo biva posmatrano kao autor štetnih posledica koje ima po savremeno društvo u celini, žene, ali i po same muškarce, pogotovo u patrijarhalnim društvima, gde socijalizacija dečaka često normalizuje nasilje.
Muškost i telo se uzajamno oblikuju, sa pitanjem koliko je moguće da se telo (i delimično i u kojim životnim situacijama) odupre toksičnoj muškosti, a na koji način joj se priklanja? Kako analizira konfliktne telesne obrasce ispoljavanja muškosti/femininosti, kod izvođača, i u kojoj meri postoje umeća tolerancije i baratanja dijapazonom manifestovanja i amortizovanja muškosti u svom telu, i da li se taj fenomen može posmatrati kao potencijal za proširene prakse ili konflikt kroz unutrašnji doživljaj, iskustvo, percepciju mentalnog zdravlja?
Sama činjenica da se u umetničkom procesu sarađuje sa izvođačma različitih seksualnih identiteta i različitih izvođačkih praksi i iskustava, i stavlja ih u fokus na sceni, dok se autorski tim primarno sadrži od saradnica iz različitih umetničkih disciplina, tako snažno ohrabruje i slavi sve njihove individue – predstavlja rušenje heteronormativnih obrazaca i prkosi patrijarhalnim načelima.
“(muš)kost u grlu” predstavlja nameru da se slobodno govori i promišlja o opasnim potencijalima muževnosti u savremenom društvu, i tako pokuša da izađe iz skale tabu tema, kojih nažalost danas ima mnogo.
Autorstvo, tekst i koreografija: Miloš Janjić
Izvođenje, tekst i koreografija: Lazar Tešić, Dražen Horvatić, Mladen Šijan, Miloš Janjić, Chad Spence
Dramaturgija: Nina Plavanjac i Andreja Kargačin
Rediteljsko savetovanje: Ana Pinter
Koreografsko savetovanje: Isidora Poledica
Scenografsko savetovanje: Marija Pokrajac
Dizajn muzike i zvuka: Jana Baljak
Tehnička podrška, izrada scenografije: Milica Babić
Foto dokumentacija: Marija Stojković
Video dokumentacija: Tanja Drobnjak
Produkcija: BRINA
Podrška:
Plesna predstava je realizovana uz podršku Rekonstrucije Ženski Fond i Western Balkan Youth Cultural Fund-a (Ovaj višegodišnji projekat podržava German Federal Foreign Office i sprovodi Regional Youth Cooperation Office (RYCO)), KC Magacin, Stanica Servis za savremeni ples, Nomad Dance Academy Slovenija / Co-festival kroz projekat (Non)Aligned Movements.
Silven Ik i Matild Olivares: LA VIE NOUVELLE
Već više od jedne decenije, Matild Olivares i Silven Ik rade kao saučesnici – umetnici i osobe, gradeći vezu koja se napaja iz dubokih istraživanja u studiju i, inače tako retke, uzajamne intelektualne razmene. Iz te zrelosti, koja je godinama negovana, rađa se La vie nouvelle, njihova prva zajednička kreacija, istovremeno osmišljena i otelotvorena kroz njihov duet.
Ovde nema unapred zadatih tema, još manje poruka. Ovaj duet oblikuje prostor i usporava vreme, bez predumišljaja, bez ograničenja, istražujući zajednički jezik ogoljen od suvišnog, potpuno uronjen u sadašnji trenutak. Njihova igra postaje poziv na kontemplaciju. Pred nama izranjaju novi oblici života, otkrivajući telo u pokretu kao pejzaž koji se širi i diše. Samo jedan crni cilindrični predmet umeće se u ovaj duet, remeteći njegovu prividnu jednostavnost.
Originalna muzika Fabrisa Planketa i svetlo Jana Fedingera grade ritam dela, prožetog gotovo opsesivnom pažnjom prema zvucima i tišinama, prazninama i punoćama prostora. Ovaj ples, istovremeno (meta)fizički i poetski, razvija se na sceni u odnosu apsolutnog poverenja sa publikom, darujući iskustvo koje je i intenzivno i intimno.
Ideja, koreografija, izvođenje: Sylvain Huc i Mathilde Olivares
Dizajn zvuka i umetnička podrška: Fabrice Planquette
Dizajn svetla: Jan Fedinger
Spoljni pogled: Théo Aucremanne
Saradnik / sagovornik: Daniel Larrieu
Vokalni koučing: Timothé Bougon
Rasveta i tehnička koordinacija: Manfred Armand
Tonska režija: Bernard Lévéjac
Grafički dizajn, fotografije: Loran Chourrau
Podrška: Francuski institut u Beogradu
Dušan Murić: Akapela pank
30.10. @20:00, javni prostor (tba)
U ovom radu koji Dušan Murić razvija već nekoliko godina, sabiraju se pesme i poruke koje će se predstaviti u javnom prostoru, na ulici, kroz umetnikov svedeni, anti-virtuozni pevački performans.
“Tokom godina bavljenja umetnošću, u okviru predstava i performansa nastajale su pesmice, stihovi, parole. A onda sam pre nekoliko godina počeo da pišem i pevam ničim izazvan, iako sam, naravno, uvek razmaštavao šta bi sve to moglo da postane. Prošlog leta objavio sam album “Akapela pank – Eto vidiš šta…” na YouTube-u, a ovog proleća “Akapela pank/Lajbah s Moravu – Afteršejn/Javno-politički odih”.”
U okviru programa Kondenza biće izveden koncert-performans, koji će se sastojati od pevanja, đuskanja i vinjeta, sve uz ad hoc snimanje spota, jatake i goste. Razmrdavanje publike je verovatno.
Prateći program
Prezentacija work-in-progress: THREEE_SOME: BAXI OSTROWSKI, KADENCE NEILL I ĐORĐE ŽIVADINOVIĆ GRGUR
Plesni skor: kao nežna podrška u nivou vaših bubrega, prelazni objekat u trenucima sumnje, ili kada gubite energiju, ili kada čeznete za drugima. To je neobična mapa za trenutke dezorijentacije. Nešto što treba svariti – žvakati, proraditi… Za smeštanje i izbacivanje. To je koštana struktura koja traži svoje meso. To je neočekivani dar, niz pitanja koja treba postaviti zajedno u delanju. Plesni skor je predlog za sagledavanje stvarnosti koji traži alternative. Prema empatičnoj razmeni. Prema tapiseriji sopstva i ćelija – partitura kao nit.
… Posetioci, svedoci i namernici, Kadence i Baksi, gosti lokalnog umetnika i aktiviste Đorđa, udružuju se u projekat utroje i predlažu prostore za bivanje, za postajanje i za pronalaženje načina saradnje, koegzistencije kroz koreografske partiture. Dvoje stranaca donose svoje kontekste bez nametanja, već kao referencu i membranu za rezoniranje.
I kakvo je putovanje konteksta koje njih troje ukrštaju i transformišu: kao učesnici programa daceWEB na festivalu ImpulsTanz u Beču 2024. godine, i, ubrzo nakon završetka festivala, oni su pokrenuli praksu razmene partitura rađenih po narudžbini, koje su slali jedni drugima mesečno, analizirali, prepoznavali oko sebe, igrali i zamišljali u svojim mestima stanovanja, da bi se zatim sastajali onlajn kako bi podelili svoja iskustva i istražili nove mogućnosti. Posle godinu dana, konačno se sastaju lično u Beogradu 2025. godine, sa idejom da otvore prostor zajedničkog „skorovanja“ i pozovu zajednicu okupljenu oko festivala Kondenz da se pridruži aktivnim učešćem – u kritičnom političkom trenutku, kada je zajedništvo jedina snaga ljudi na ulicama Srbije snaga na koju se danas zaista mogu osloniti. Ništa ne može bolje da pruži podršku, razveje sumnju i osveži energiju. Ništa ne može da ojača empatiju i volju, i mrežu koja spasava živote, više od drugova koji razumeju i na koje se čovek može osloniti u trenutku kada je podrška najvažnija.
Na kraju festivala, ovaj work-in-progress je prilika da isprobamo kreirane skorove i način na koji se obraćamo poziciji publike u smislu gledanja i akcije. Tražimo format koji je otvoren, koji postavlja pitanja u odnosu na kontekste, tako da se kroz pokret može izgraditi prostor za susret, diskusiju o potrebama drugih.
Ova rezidencija realizovana je kroz razmenu sa Centrom za savremenu umetnost Ujazdowski u Varšavi i podržana je od strane Instituta Adam Mickijevič.
Poliana Lima: ORO NEGRO
Oro negro (Crno zlato) je solo za dva tela uz muziku uživo. Premijerno je izveden u Teatru Abadía u Madridu 2022. godine.
Crno zlato se gradi kroz metaforu nafte, kako bi se poetski povezalo iskopavanje prirodnog blaga i vraćanje vrednosti onim elementima i identitetima koji su bili negirani i isključeni iz dominantne zapadnjačke kulture. U Crnom zlatu telo je i instrument koji kopa i iskopani predmet u kojem se otkriva demonsko: meko, ranjivo i trošno meso; ženska erotika iz perspektive ženske želje; blackness i popularna kultura.
Ovaj program realizuje se uz podršku Programa internacionalizacije španske muzike i izvođačkih umetnosti, koji zajednički organizuju Institut Servantes i Nacionalni institut za izvođačke umetnosti i muziku (INAEM) Ministarstva kulture Španije, u okviru Plana oporavka, transformacije i otpornosti — finansiranog od strane Evropske unije — NextGenerationEU.
Režija, koncepcija i koreografija: Poliana Lima
Plesači: Poliana Lima i Miguel Ángel Chumo Mata
Dramaturgija: Javier Cuevas
Asistent koreografije: Lucas Condró
Dizajn svetla: Carlos Marquerie
Dizajn zvuka: Óscar Villegas
Originalna muzika: Pablo Sánchez
Dizajn kostima: Carmen 17
Šminka: Sara Abigail Álvarez
Fotografije i audiovizuelni materijal: Álvaro Gómez Pidal
Grafički dizajn: Cintia erre
Medijacija: Marina Santo
Tehnička koordinacija: Cristina Bolívar
Produkcija: Isabella Lima
Pomoćnik produkcije: Diego Carrasco
Komunikacija: Cultproject
Društvene mreže: Adrián Pulido
Distribucija: Austin Rial Eshelman
Saradnici: Festival de Otoño, Grad Madrid, Azcuna Zentroa, Grad San Cristóbal de la Laguna, Teatros del Canal
Prateći program
Razgovor povodom knjige Happyology, Behind Fear and Beyond Love autorke Dragane Bulut
U ovom izlaganju, Dragana Bulut govori o svom doktorskom istraživačkom projektu Društvene koreografije emocija, u kojem istražuje komodifikaciju emocija kroz prizmu društvene koreografije. Fokusirajući se na ljubav i strah, kritički ispituje načine na koje su ova afektivna stanja koreografisana unutar savremenog društva, razotkrivajući sociopolitičke procese koji ih oblikuju. Projekat otvara pitanja o mehanizmima putem kojih se ove emocije pretvaraju u robu u okviru kapitalističkog sistema, dok istovremeno promišlja mogućnosti otpora i razvoja alternativnih afektivnih praksi.
Cilj istraživanja je da afirmiše uspostavljenu društvenu koreografiju kao refleksivni alat sposoban da osvetli društvene transformacije koje oblikuju naše emotivne pejzaže, kao i da ispita njen politički potencijal — i kao analitičke perspektive i kao sredstva za stvaranje privremenih zajednica u kojima se kolektivni afekt može ponovo pregovarati, učiniti vidljivim i potencijalno transformisati.
Autorka će predstaviti i nedavno objavljenu knjigu istog naslova u kojoj proširuje ovo istraživanje.
IMPRESSUM:
Kondenz festival savremenog plesa i performansa, 26 – 31. oktobar 2025.
Kustoski tim: Marko Milić, Marijana Cvetković, Olivera Kecojević i Filip Perić
STANICA Servis za savremeni ples
Produkcija i organizacija: Olivera Kecojević i Filip Perić
Menadžment: Marijana Cvetković
Razgovori: Miona Đenisijević
Tehnički direktor: Boris Butorac
Vizuelni identitet i prelom: Andreja Mirić
Društvene mreže: Edin Omanović
Foto i video podrška: Luka Knežević Strika i Vladimir Opsenica
Web: Vladimir Jerić Vlidi
Finansijska podrška:
Kondenz je deo projekta “Dancer in the Dark” podržanog od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju / SDC (Vlada Švajcarske), Hartefakt fonda i programa Culture for Democracy.
Evropska unija – NextGenerationEU, Institut Servantes i Ministarstvo za inostrane poslove, Evropsku uniju i saradnju Španije
Francuski institut
Perform Europe
Partnerski projekti:
Partneri:
