Predavanje i radionica Tatjane Pajović su održani 12. i 13. februara 2022. To je bila prilika za širu javnost, a pogotovo za mlade umetnike/ce da se upoznaju sa njenim principima rada i umetničkom istorijom. Prisutni su mogli da iskuse deo bogate prakse koju je Tatjana razvijala tokom 40 godina svog aktivnog rada na umetničkoj sceni

Mesto: KC Magacin, Kraljevića Marka

„TRAGIČNI HEROJ“

(Teatar kao prostor pitanja i mišljenja u akciji – predavanje i radionica)

Tatjana Pajović, umetnička direktorka POD Teatra

KC Magacin, Kraljevića Marka 4, Beograd

12.02. (subota) i 13 .02. (nedelja) 2022.

Subota

16:00-17:00: Predavanje

17:30-21:00: Radionica (sa pauzom)

Nedelja

10:30-14:00: Radionica (sa pauzom)

Predavanje iznosi istoriju i biografije različitih uticaja na lični i profesionalni rad Tatjane Pajović u toku poslednjih 40 godina. Ne nudi krajnje odgovore, ali nudi pitanja, napore, naznake i traganja za odgovorima koji umetnicima, praktičarima, tragačima… verovatno mogu biti dragoceni za razvoj njihove prakse.

Radionica je osmišljena kao susret, zајеdnički napor da kreiramo vrstu „lične busole“ za proces profesionalnog rada i suočavanja sa krucijalnim pitanjima naše profesije: „Ko sam? Odakle dolazim? Kuda idem? Zašto i za koga radim umetnost?“ (E.Barba). Ova pitanja nas takođe podsećaju na ono šta smo bili, šta jesmo, a šta želimo da budemo i na njih ćemo se vraćati tokom celog procesa.

Teza sa kojom otpočinjemo proces je sledeća: Heroj/ina kreće na put iako se plaši, ne zna, rizikuje neuspeh, rizikuje život i vraća se sa blagom, za sve ostale. On/a iskoračuje izvan granica svega naučenog, sigurnog, navikom stečenog, počevši da „stvara igru, svoju igru, kakvu svet, otkad postoji, nije video“. Heroj/ina je spona između sigurnog i nemogućeg, između konvencija i slobode.

Okosnicu rada sačinjavaju tri faze koje se postupno prožimaju, stvarajući integralno sredstvo kojim se pažljivo prodire u naše unutrašnje, u „nevidljivo“.

Prva faza podrazumeva otkrivanje naših uobičajenih načina razmišljanja, pa time i granica u poimanje sveta, ali naših skrivenih potencijala koje ne koristimo zbog naših uobičajenog načina ponašanja.

Druga faza se odnosi na osnaživanje za praktično delovanje.

Treća faza podrazumeva povezivanje rezultata prethodne dve i donosi promenu u načinu na koji razmišljamo o realnosti, te omogućava kreativniji odnos prema unutrašnjim i spoljašnjim svetom.

Proces se bazira na principima koji su istraživani dugi niz godina, u domenu antropološkog teatra, parateatra, starih znanja i veština. Ova praksa fokusira rad aktera na ključne ljudske i umetničke aspekte ličnosti. Ponuđene vežbe i eksperimentisanje uključuju rad sa telom, fizičke i mentalne tehnike.